TRACES OF SERBIAN NATIONAL-ECCLESIAL AUTONOMY IN THE HABSBURG MONARCHY IN SEVERAL DOCUMENTS FROM BAČKA AT THE TIME OF THE 1730S UPRISING

Aleksa Popović

DOI Number
https://doi.org/10.22190/FUPSPH2301059P
First page
059
Last page
068

Abstract


The history of the Serbian people in the Habsburg Monarchy during the 18th century was marked by the struggle for the preservation of national-ecclesial autonomy, developed on the basis of the Privileges of Emperor Leopold I issued in the period from 1690 to 1695. The position of the people was influenced, more than the authorities of the Metropolitanate, by the territorial authorities. In the first half of the 18th century, frequent malversation by the lords, Chamber officials, and military authorities led to numerous paysans, and especially militars' rebellions. In this place, on the basis of sources and relevant literature, the question of the jurisdiction of the lowest authorities is discussed, using the concrete example of the uprising in Bačka during the 1730s. It can be seen that local authorities did not have executive authority, but only certain judicial authority within the community or, based on Privileges, they could address petitions to the Court. Also, it is noticeable that in all the actions of the Metropolitanate of Belgrade and Karlovci, they attempted to never violate Serbian privileges, as a higher interest, but to maintain their privileged status as much as possible.


Keywords

Neo-aquistics, Court Chamber, Cameralism, The Metropolitanate of Belgrade and Karlovci, Serb Privileges

Full Text:

PDF

References


Archival sources

Архив Војводине, Нови Сад, Бачко-бодрошка жупанија.

Архив Српске академије наука и уметности у Сремским Карловцима, Сремски Карловци, Митрополијско-патријаршијски архив „Б“.

Oesterreichishes Staatsarchiv/Haus,- Hof- und Staatsarchiv, Wien, Familienarchiv Csaky.

Published sources

Гавриловић, Славко. “Нова акта о буни Пере Сегединца 1735. године“. Зборник Матице српске за друштвене науке 50 (1968): 143–149.

Гавриловић, Славко, прир. Грађа за историју Војне границе у XVIII веку, vol. I, Банска крајина 1690-1783. Београд: Српска академија наука и уметности, 1989.

Гавриловић, Славко, прир. Грађа за историју Војне границе у XVIII веку vol. II, Банска крајина XVII-XVIII век. Београд: Српска академија наука и уметности, 1997.

Гавриловић, Славко. „Промеморија из 1736. године о Србима у Аустријској царевини“. Зборник Матице српске за историју 69–70 (2004): 235–247.

Гавриловић, Славко и Иван Јакшић, прир. Грађа за привредну и друштвену историју Бачке у XVIII веку. Београд: Српска академија наука и уметности, 1986.

Гавриловић, Славко и Иван Јакшић, прир. Извори о Србима у Угарској с краја XVII и почетком XVIII века, I. Београд: Српска академија наука и уметности. 1987.

Гавриловић, Славко и Иван Јакшић, прир. Извори о Србима у Угарској с краја XVII и почетком XVIII века, II. Београд: Српска академија наука и уметности 1990.

Грујић, Радослав М. Прилози за историју Србије у доба аустријске окупације (1718-1739). Београд: Српска краљевска академија, 1914.

Ивић, Алекса. Миграције Срба у Славонију током 16., 17. и 18. Столећа. Суботица: Српска краљевска академија, 1926.

Јакшић, Иван, прир. Из пописа становништва Угарске почетком XVIII века, I. Нови Сад: Матица српска, 1966.

Микавица, Дејан, Владан Гавриловић и Горан Васин, прир. Знаменита документа за историју српског народа 1538-1918. Нови Сад: Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, 2007.

Поповић, Душан Ј. Срби у Бачкој до краја осамнаестог века. Историја насеља и становништва. Београд: Етнографски институт, 1952.

Радонић, Јован и Мита Костић. Српске привилегије од 1690 до1792. Београд: Српска академија наука и уметности, 1954.

Literature

Vaniček, Franz. Spezialgeschichte der Militärgrenze. Aus Oiginalquellen und Quellenwerken Geschöpft, Band I. Wien: Kayserlichen-Königlichen Hof- und Staatsdruckerei, 1875.

Веселиновић, Рајко. „Развитак мисли о српској државности у ослободилачким покретима и устанцима током XVI и XVII столећа“. Симпозијум „Ослободилачки покрети југословенских дарода од XVI века до почетка Првог светског рата“, ур. Д. Милић, 34–56. Београд: Историјски институт, 1976.

Гавриловић, Славко. „Друштвено-економски развој јужне Угарске (Војводине) од краја до XVII средине XIX века“. Историјски часопис 29–30 (1983): 241–256.

Гавриловић, Славко. „Из историје Срба у Угарској и Славонији у XVIII веку“. Зборник за историју Матице српске 15 (1977): 7–50.

Гавриловић, Славко. „Обнова славонских жупанија и њихово разграничење са Војном границом (1745–1749)“. Зборник Матице српске за друштвене науке 25 (1960): 49–92.

Гавриловић, Славко. „Урбаријална експлоатација кмета у Јужној Угарској XVIII и XIX века“. Зборник за историју Матице српске 25 (1982): 75–82.

Гавриловић, Славко. „Урбаријално питање у Сремској жупанији средином XVIII столећа“. Зборник Матице српске за друштвене науке 27 (1960): 5–32.

Гавриловић, Славко, ур. Историја српског народа, IV–1, Срби у XVIII веку. Београд: Српска књижевна задруга, 1994.

Дабић, Војин. Банска крајина 1688–1751. Прилог историји српског и хрватског народа и крајишког уређења у Банији. Београд и Загреб: Историјски институт и Просвјета, 1984.

Ђорђевић, Милош и Даница Добросављевић. „Земље неоаквистике под хабзбуршком влашћу у 18. веку“. У Наука без граница, II: 2, 157–174. Одјеци. Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици, 2019.

Ђорђевић, Милош. Краљевство Србија 1720–1739. Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2018.

Ђорђевић, Милош. „Србија као провинција Хабзбуршке Монархије у првој половини 18. века“. У Наука и савремени универзитет 4/2, 131–143. Ниш: Филозофски факултет у Нишу, 2015.

Елезовић, Далибор. „Стратешки интерес Русије у Руско-аустријско-турском рату (1735–1739) према француским обавештајним изворима“. Напредак II–2 (2021): 47–56.

Ивић, Алекса. Историја Срба у Војводини. Од најстаријих времена до оснивања Потиско-Поморишке Војне границе (1703). Нови Сад: Маица српска, 1929.

Ingrao, Čarls. Habzburška Monarhija 1618-1815. Novi Sad i Beograd: Centar za regionalizam i Zadruga Res Publica – Mostart, 2014.

Јакшић, Милутин. О Вићентију Јовановићу. Прилози за историју митрополитства му 1731–1737. Нови Сад: Матица српска, 1900.

Микавица, Дејан, Ненад Лемајић, Горан Васин и Ненад Нинковић. Срби у Хабзбуршкој Монархији 1526–1918, 1, Од Мохачке битке до Благовештенског сабора 1526–1861. Нови Сад: „Прометеј“ и Радио-телевизија Војводине, 2016.

Reinalter, Helmut. Der aufgeklärte Absolutismus im europäische Vergleich. Wien, Köln, Weimar: Böhlau Verlag 2002.

Самарџић, Радован, ур. Историја српског народа III–1, Срби под туђинском влашћу 1537–1699. Београд: Српска књижевна задруга, 1994.

Senz, Josef Volkmar. Geschichte der Donauschwaben. Fon Anfängen bis zur Gegenwart. Eine volktümliche Darstellung. München: Verlag der Donauschwäbischen Kulturstiftung, 1987.

Симеоновић Чокић, Стеван. „Српске Привилегије“. У Војводина, II, Од Карловачког мира до Темишварског сабора, 48-85. Нови Сад, 2008.

Стајић, Васа. „Грађанско друштво и сељаци“. У Војводина, II, Од Карловачког мира до Темишварског сабора, 164–268. Нови Сад, 2008.

Hochedlinger, Michael. Austria’s War of Emergence. War, State and Society in the Habsburg Monarchy 1683–1797. London and New York: Routledge, 2013.

Швикер, Јохан Хајнрих. Политичка историја Срба у Угарској. Нови Сад: „Гутенбергова галаксија“, 1998.




DOI: https://doi.org/10.22190/FUPSPH2301059P

Refbacks

  • There are currently no refbacks.


ISSN 1820-8495 (Print)

ISSN 1820-8509 (Online)